A+ A A-

K

 

Kaliningrad

Ruski teritorij izmeðu Poljske i Litvanije koji s pristupanjem Poljske i Litvanije Evropskoj uniji, postaje okružen podruèjem Unije. Na samitu u Briselu/Bruxelles, u oktobru 2002. godine, šefovi država i vlada EU odluèili su da se graðanima ove enklave odobri specijalni vizni režim, da se pojednostavi transport željeznicom i uprosti vizni režim za graðane Rusije koji putuju izmeðu Kaliningrada i drugih krajeva Rusije.

 

Kandidat za èlanstvo

Evropske države koje su podnijele zahtev za èlanstvo u EU formalno postaju kandidati jednoglasnom odlukom Evropskog vijeæa. Ovaj organ Unije ovlašæuje Evropsku komisiju da poène pregovore sa državom ili državama koje su ispunile sve glavne kriterije za pristupanje (Vidi: Krireriji iz Kopenhagena).

 

Kohezioni fond (Cohesion Fund)

Finansijski instrument za pomoæ privrednoj solidarnosti u EU, namijenjen projektima za razvoj najmanje razvijenih èlanicama Unije. Do petog proširenja Unije takav status imale su Grèka, Irska, Portugal i Španija. Sredstva iz Fonda mogu koristiti zemlje èlanice èiji bruto društveni proizvod iznosi manje od 90% prosjeka Zajednice, pod uslovom da sprovode ekonomski program konvergencije u okviru Pakta stabilnosti i rasta. Fond pruža finansijsku pomoæ pojedinaènim investicionim projektima kao što su zaštita životne sredine i projekti za razvoj transportne infrastrukture. Fondom upravlja Opšta uprava regionalne politike.

 

Konfederacija

Vrsta unije izmeðu nezavisnih država u kojoj svaka zadržava vlastiti suverenitet i istovjetnu odgovornost prema vlastitom razvoju, društveno-ekonomskom ureðenju i sl... Švajcarska se smatra specifiènom konfederacijom, ali realno po svemu je bliža federalnoj zajednci, jer 26 njenih kantona nema karakter nezavisnih jedinica.
Kada je tek uspostavljena, Evropska unija je imala više karakteristika tipiène konfederacije, a danas federacije. Sve uspješnijim provoðenjem svojih ugovora, širenjem nadležnosti zajednièkih institucija, posebno Parlamenta, Evropske komisije i Evropskog suda pravde, EU sve više izrasta u federaciju, što je i bila glavna ideja njenih idejnih zaèetnika.

 

Kvalificirana veæina (Qualified majority voting-QMV)

 

Princip glasanja u institucijama EU po kojem je za pozitivan ishod odluèivanja neophodno imati više od 50% datih glasova (prosta veæina), ili 50% glasova od svih èlanova odreðenog tijela, neovisno o broju trenutnih glasova (apsolutna veæina).
Za donošenje odluka na Vijeæu ministara (gdje je ovaj princip glasanja najèešæi), do proširivanja Unije u maju 2004. godine bilo je potrebno 62 od ukupno 87 glasova. Od 1. maja 2004. godine, nakon proširenja na 25 èlanica, kvalificiranu veæinu èini 232 od ukupno 321 glasa, a od 2007. ako u Uniju budu tada primljene Rumunija i Bugarska, kvalifikovanu veæinu æe èiniti 258 od 345 glasova.

 

Kvota (Quota)

 

Proizvodnja i uvoz odreðenih agrarnih proizvoda ili odreðenih vrsta ribe u okviru EU i u partnerskim zemljama iz kojih se vrši uvoz na jedinstveno evropsko tržište, reguliše se proizvodnim ili uvoznim limitima ili godišnjim kvotama. Još jednostavnije - rijeè je o kolièinskim ogranièenjima!
Zajednièkom agrarnom politikom EU, takoðe, za svaku èlanicu Unije utvrðene su godišnje kvote u proizvodnji mlijeka, a odluka o tome je donesena kvalifikovanom veæinom na resornom Vijeæu ministara agroindustrije.

Bosanski English French German Russian